Nedjelja, JUNE 24, 2018
tekstovi_logo


hidzab3?esto elim pobje?i od problema, oti?i negdje i po?eti sve iznova, ali kada mi se za to prui prilika, poput neke kukavice se zavu?em u dobro poznati krevet I udobnost svoje sobe.

Shvatim onda da nas je Allah d. stvorio sa monogo iskuenja, ali ni jedno od njih nije preteko za covjeka, ina?e mu ga Allah ne bi slao. Dunjaluk je prepun iskuenja, bola i patnje. Puno puta me to iskuenje posjetilo i uspjevalo me zavarati. Puno puta sam se dovela u situaciju da vie ne znam koja je svrha mog namaza I vjerovanja. Bilo je to prije nego mi je hidab uokvirio lice.

Prije nego se najsretniji dan mog ivota desio, bio je to drugi septembar 2010 godine, to ne mogu re?i za preostalih 18 koje sam provela u nekom polu-vjerovanju, nije to bilo srcem bilo je to eto ja sam k?erka nekoga ko vjeruje pa je i meni dunost da klanjam postim iako nikada nisam dolazila u sumnju da preispitam postojanje Gospodara elhamdulillah. U periodu prije hidaba bila sam najve?e razo?aranje svojih roditelja- posebno oca. Toliko puta mi je pomenuo hidab da sada kada razmiljam ljuta sam na sebe jer sam ga toliko razo?arala. Bila sam najve?e razo?aranje svoga oca, ja kao najstarija k?er od petoro djece, ja sam trebala biti uzor svom bratu i sestrama, po ponaanju o poslunosti. Ali u tome me zamijenila mla?a sestra, krenula je u medresu i pokrila se. elhamudlillah

Bila sam ponosna na nju, ali bijesna na sebe. Pod uticajem ostatka porodice na hidab do tada nisam ni pomiljala, bio je na crnoj listi mog ivota. Bilo mi je dobro u mojoj koi  i mom ivotu. Imala sam sve, sve sem Allahovog zadovoljstva, ljubavi roditelja i islama, sve ostalo- ta god da je spadalo u tu grupu bilo je dio mene.

Gledaju?i sestru kako pravi hidab i s ponosom odlazi u etnju razmiljala sam o sebi i za mene do tada neoborivim dokazima zato ja ne bih nosila hidab.

Razmiljala sam kako sam ja, pala duboko u zamku dunjaluka i kako se moram i?upati iz toga. Sutradan je bio moj prvi radni dan, zbog uzbu?enja nisam neto ni spavala te su misli same navirale, zaspala sam sa prelijepom idejom.

Svanuo je taj 2. septembar 2010 godine, uzbu?eno sam se pripremala za svoj prvi dan na poslu. Poto sam se propisno obla?ila nije mi bilo neobi?no uzeti svoju tuniku hla?e i baletanke, ali ovaj put neto nije bilo po kalupu, za to se kalup tek trebao da stvori. Moj hidab. To jutro sam se pokrila i sila do mame. Jedna no? razmiljanja promijenila je sve, promijenila mi je ivot. Preko no?i sam postala neko drugi. Teila sam za boljim i onim to je prihvatljivije i sigurnije za mene  i moju porodicu. Napokon sam ostavila ostale po strani.



Add this page to your favorite Social Bookmarking websites
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP
Share

BUDIMO PRIJATELJI

ZA SESTRE