Hadždžadž je jednog vrelog dana bio na putu, pa je jako ogladnio. Naredio je svojim slugama da mu pripreme obilan obrok. Zatim im naredi da na?u nekog kog bi po?astio svojim obrokom. Kako su bili daleko od naselja, ne na?oše nikog do jednog neukog beduina. Kada ga dovedoše da se gosti na emirovoj trpezi, me?u njima se povede slede?i dijalog:

Hadždžadž: „Hajde, o beduine, da zajedno ru?amo.“

Beduin: „Pozvao me je mnogo plemenitiji od tebe, pa sam se odazvao njemu, i zato se ne mogu odazvati tebi.“

Hadždžadž: „A ko je taj?“

Beduin: „Allah Uzvišeni! Pozvao me je da postim, pa sam se Njemu odazvao, i ne mogu se odazvati tebi da sa tobom ru?am.“

Hadždžadž: „Zar postiš po ovako vrelom danu?“

Beduin: „Postim danas, da bi se sa?uvao od mnogo vrelijeg (Sudnjeg) dana“.

Hadždžadž: „Prekini post danas, pa možeš postiti sjutra.“

Beduin: „Može li mi njegovo veli?anstvo emir garantovati da ?u živjeti do sjutra?“

Hadždžadž: „To nije u mojoj mo?i, jedino Allah to može znati.“

Beduin: „Kako onda od mene možeš da tražiš da u?inim nešto danas, na štetu sjutra koje mi ne možeš garantovati?“

Hadždžadž: „Ali hrana moja je tako ukusna!“

Beduin: „Tako mi Allaha, tvoju hranu ukusnom ne ?ine tvoji pekari i kuhari, ve? zdravlje onog ko jede hranu ?ini ukusnom.“ (I najukusnija hrana bolesnom ne prija, a zdravom je i voda slatka, kako kaže izreka)

Hadždžadž: „Tako mi Allaha, nikada nisam sreo ovakvog ?ovjeka. Allah te dobrom nagradio o beduine!

Hadždžadž naredi da puste beduina da ide za svojim poslom, i naredi da mu se zbog ustrajnosti u postu i mudrosti u odgovoru da lijepa nagrada. (monteislam.com)

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites