Allahovom voljom svanuo je još jedan sun?an dan. Zijad je, veseo i zadovoljan, stigao u školu, s nadom da ?e još jedan dan provesti u druženju sa svojim drugovima. Ali, ?im stiže rastuži se kad ?u od ostalih drugova da Abdullah ne?e do?i: majka mu je bolesna i mora ostati ku?i da je pazi. „Oti?i ?u mu u posjetu, inšallah, odmah nakon škole.“- pomisli Zijad.

Kod ku?e je Abdullah zauzet brigom oko majke: „Maj?ice, vrijeme ti je da uzmeš lijek.“ „Allah te nagradio najljepšom nagradom, sin?i?u moj. Mnogo si se namu?io oko mene. Od ju?e nisi ni malo spavao. Zašto se malo ne odmoriš?“ – šaptala je majka miluju?i Abdullaha po kosi. Abdullah je, zadovoljan  što može biti od koristi svojoj majci, a i zabrinut za njeno zdravlje, odgovorio:  „Maj?ice moja, što god da uradim nikada ti se ne?u odužiti za tvoju brigu o meni. Nikada ne?u ispuniti tvoje pravo kod mene.“

U tom se za?u zvono na vratima. „Mora da je naša komšinca! Sigurno je došla da vidi je li ti bolje“ - sko?i Abdullah da otvori vrata. Iznenadi se kad ugleda svoj druga. „Es-selamu alejke, brate“ - Zijad nazva selam Abdullahu. „Ve alejkes-selam ve rahmetullahi ve berekatuhu“ - odvrati mu Abdullah. „?uo sam da ti je majka bolesna, pa sam došao da vidim je li bolje i da malo s tobom posjedim“ – re?e Zijad. „Allah te nagradio svakim dobrom, prijatelju  moj.  Moja majka je sada, hvala Dragom Allahu, bolje, ali još uvijek nije potpuno ozdravila. Halali mi, ali sada nisam u mogu?nosti da posjedim s tobom.“ – uzvrati mu Abdullah umornim glasom. Zijad se prvo malo iznenadi, a onda se nasmiješi i re?e: „Ništa, ništa! Gleda?u da navratim drugi put u neko drugo vrijeme!  Es-selamu  alejke.“ - re?e Zijad i ode, pomalo iznena?en ali i ljut na svog druga što ga nije primio u posjetu.

Vra?aju?i se od Abdullaha, snužden i ražaloš?en, Zijad je glasno razgovarao sam sa sobom: „Kakvo je ovo naše prijateljstvo?! Moj prijatelj Abdullah ne želi da me primi u ku?u! Zar tako prijatelj s prijateljem može postupiti?! Subhanallah, da ga možda nisam uvrijedio? Da možda nije nešto na mene ljut? Da li sam ispravno postupio, moj Allahu, kad sam otišao u posjetu?!“ Tako razgovaraju?i sam sa sobom, oborene glave, zamišljenog pogleda, nije ni primje?ivao pored koga sve prolazi, ?ak je prošao pored svog amidže neprimjetivši ga. ?uvši ga kako nešto sebi govori,  amidža Šakir mu dobaci: „Je li to razgovaraš  sam sa sobom, Zijade?“ Zijad podiže zbunjeno glavu, zatim se brzo sna?e i re?e: „Es-selamu alejkum, amidža Šakire!“ „Ve alejkes-selamu ve rahmetullahi ve berekatuhu. Vidim da si zabrinut. Šta ti je?“ - uzvrati mu amidža. „Htio sam da u?inim dobro djelo, pa je na kraju ispalo zlo“ – požalio se Zijad. „Kako da se to dogodi?“ – zbunjeno upita amidža. „Otišao sam prijatelju Abdullahu da vidim je li mu majci bolje i da malo posjedim kod njega u njegovoj ku?i, pa je odbio da me primi i rekao da sada ne može da posjedi sa mnom. Ne znam da li je ljut, niti ?ime sam ga to uvrijedio!“

– re?e Zijad. „Subhanallah!“ – uzviknu amidža. „Zar da se ljutiš na pravo svoga prijatelja koje mu je Allah dodijelio?“ – upita amidža. Zijad je sad bio potpuno zbunjen. Nije znao o ?emu amidža govori: “A kako to, dragi amidža?“ Amidža uze Zijada za ruku, odvede ga do klupe, sjedoše i amidža otpo?e objašnjavati Zijadu adabe posjete bolesnika. „Zijade, zar nisi ?uo za rije?i Allaha, subhanehu ve te'ala: 'O vjernici, u tu?e ku?e ne ulazite dok dopuštenje ne dobijete i dok uku?ane ne pozdravite; to vam je bolje, pou?ite se! A ako u njima nikoga ne na?ete, ne ulazite u njih dok vam se ne dopusti; a ako vam se rekne: -Vratite se! – vi se vratite, bolje vam je, a Allah zna ono što radite.' (Prijevod zna?enja En-Nur, 27-28.) Zna?enje ovoga ajeta jeste da se mora tražiti dozvola od vlasnika ku?e prije samog ulaska, pa, ukoliko nam vlasnik ku?e dozvoli, mi ?emo i u?i, a ako nam ne dozvoli, mi ?emo se vratiti.“ „Ali amidža ja opet ne razumijem! Zašto da vlasnik ku?e ne dozvoli svojim gostima da u?u u ku?u?“ – upita Zijad. „Sin?i?u, svaka ku?a ima svoju intimu i mi se ne smijemo raspitivati o onome što se ne ti?e nas! To je bolje i ?istije za nas, kao što kaže naš Uzvišeni Gospodar na kraju ovoga ajeta.“ – odgovori amidža. „Da, amidža, sad shvatam... Sad te razumijem, dragi amidža.“, složi se Zijad. „Slušaj još hadis Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:'Kada neko od vas zatraži dozvolu za ulazak tri puta, pa mu se ne dozvoli, neka se vrati', tj. ukoliko bi npr. pokucao na vrata tri puta, ili dozivao vlasnika ku?e tri puta, pa ti se on ne odazove, na tebi je obaveza da se okreneš i odeš. Naši ispravni prethodnici nisu se ljutili ako im se niko ne bi odazvao ili ako bi im se reklo: 'Vrati se!' Naprotiv, pojedini od njih ?ak bi to i priželjkivali kako bi postigli nagradu, jer naš Uzvišeni Gospodar, Allah, subhanehu ve te'ala, kaže: '... vi se vratite, bolje vam je ...“, re?e amidža Šakir i završi.

Sad je Zijad potpuno bio siguran da nije razumio svog druga kad ga ovaj nije primio u posjetu. Bio je sretan što nije onako kako se on plašio da, ustavi, jeste: Abdullah nije ljut,ve? je to njegovo pravo.  Zaklju?uju?i da je pogriješio, podiže ruke i re?e: „Allahu moj, molim Te da mi oprostiš što sam se naljutio na svoga prijatelja Abdullaha.“ Amidža dodade: „Sin?i?u, kada bi muslimani ispravno razumijevali svoju vjeru, nikada musliman ne bi zavidio svome bratu muslimanu niti bi ga mrzio!“ „Hvala Allahu Koji nam je podario vjeru islam. Molim Njega Uzvišenog da te nagradi najljepšom nagradom, amidža. Obe?avam ti da ?u sutra ponovo posjetiti svoga prijatelja Abdullaha i ne?u se naljutiti ako mi i drugi put kaže: 'Vrati se'.“ – re?e Zijad. „Allah te blagoslovio, sin?i?u“, dodade amidža.

 

 

< «		» >