Subota, AUGUST 19, 2017
tekstovi_logo

Posjeta


Allahovom voljom svanuo je još jedan sunčan dan. Zijad je, veseo i zadovoljan, stigao u školu, s nadom da će još jedan dan provesti u druženju sa svojim drugovima. Ali, čim stiže rastuži se kad ču od ostalih drugova da Abdullah neće doći: majka mu je bolesna i mora ostati kući da je pazi. „Otići ću mu u posjetu, inšallah, odmah nakon škole.“- pomisli Zijad.

Kod kuće je Abdullah zauzet brigom oko majke: „Majčice, vrijeme ti je da uzmeš lijek.“ „Allah te nagradio najljepšom nagradom, sinčiću moj. Mnogo si se namučio oko mene. Od juče nisi ni malo spavao. Zašto se malo ne odmoriš?“ – šaptala je majka milujući Abdullaha po kosi. Abdullah je, zadovoljan  što može biti od koristi svojoj majci, a i zabrinut za njeno zdravlje, odgovorio:  „Majčice moja, što god da uradim nikada ti se neću odužiti za tvoju brigu o meni. Nikada neću ispuniti tvoje pravo kod mene.“

U tom se začu zvono na vratima. „Mora da je naša komšinca! Sigurno je došla da vidi je li ti bolje“ - skoči Abdullah da otvori vrata. Iznenadi se kad ugleda svoj druga. „Es-selamu alejke, brate“ - Zijad nazva selam Abdullahu. „Ve alejkes-selam ve rahmetullahi ve berekatuhu“ - odvrati mu Abdullah. „Čuo sam da ti je majka bolesna, pa sam došao da vidim je li bolje i da malo s tobom posjedim“ – reče Zijad. „Allah te nagradio svakim dobrom, prijatelju  moj.  Moja majka je sada, hvala Dragom Allahu, bolje, ali još uvijek nije potpuno ozdravila. Halali mi, ali sada nisam u mogućnosti da posjedim s tobom.“ – uzvrati mu Abdullah umornim glasom. Zijad se prvo malo iznenadi, a onda se nasmiješi i reče: „Ništa, ništa! Gledaću da navratim drugi put u neko drugo vrijeme!  Es-selamu  alejke.“ - reče Zijad i ode, pomalo iznenađen ali i ljut na svog druga što ga nije primio u posjetu.

Vraćajući se od Abdullaha, snužden i ražalošćen, Zijad je glasno razgovarao sam sa sobom: „Kakvo je ovo naše prijateljstvo?! Moj prijatelj Abdullah ne želi da me primi u kuću! Zar tako prijatelj s prijateljem može postupiti?! Subhanallah, da ga možda nisam uvrijedio? Da možda nije nešto na mene ljut? Da li sam ispravno postupio, moj Allahu, kad sam otišao u posjetu?!“ Tako razgovarajući sam sa sobom, oborene glave, zamišljenog pogleda, nije ni primjećivao pored koga sve prolazi, čak je prošao pored svog amidže neprimjetivši ga. Čuvši ga kako nešto sebi govori,  amidža Šakir mu dobaci: „Je li to razgovaraš  sam sa sobom, Zijade?“ Zijad podiže zbunjeno glavu, zatim se brzo snađe i reče: „Es-selamu alejkum, amidža Šakire!“ „Ve alejkes-selamu ve rahmetullahi ve berekatuhu. Vidim da si zabrinut. Šta ti je?“ - uzvrati mu amidža. „Htio sam da učinim dobro djelo, pa je na kraju ispalo zlo“ – požalio se Zijad. „Kako da se to dogodi?“ – zbunjeno upita amidža. „Otišao sam prijatelju Abdullahu da vidim je li mu majci bolje i da malo posjedim kod njega u njegovoj kući, pa je odbio da me primi i rekao da sada ne može da posjedi sa mnom. Ne znam da li je ljut, niti čime sam ga to uvrijedio!“

– reče Zijad. „Subhanallah!“ – uzviknu amidža. „Zar da se ljutiš na pravo svoga prijatelja koje mu je Allah dodijelio?“ – upita amidža. Zijad je sad bio potpuno zbunjen. Nije znao o čemu amidža govori: “A kako to, dragi amidža?“ Amidža uze Zijada za ruku, odvede ga do klupe, sjedoše i amidža otpoče objašnjavati Zijadu adabe posjete bolesnika. „Zijade, zar nisi čuo za riječi Allaha, subhanehu ve te'ala: 'O vjernici, u tuđe kuće ne ulazite dok dopuštenje ne dobijete i dok ukućane ne pozdravite; to vam je bolje, poučite se! A ako u njima nikoga ne nađete, ne ulazite u njih dok vam se ne dopusti; a ako vam se rekne: -Vratite se! – vi se vratite, bolje vam je, a Allah zna ono što radite.' (Prijevod značenja En-Nur, 27-28.) Značenje ovoga ajeta jeste da se mora tražiti dozvola od vlasnika kuće prije samog ulaska, pa, ukoliko nam vlasnik kuće dozvoli, mi ćemo i ući, a ako nam ne dozvoli, mi ćemo se vratiti.“ „Ali amidža ja opet ne razumijem! Zašto da vlasnik kuće ne dozvoli svojim gostima da uđu u kuću?“ – upita Zijad. „Sinčiću, svaka kuća ima svoju intimu i mi se ne smijemo raspitivati o onome što se ne tiče nas! To je bolje i čistije za nas, kao što kaže naš Uzvišeni Gospodar na kraju ovoga ajeta.“ – odgovori amidža. „Da, amidža, sad shvatam... Sad te razumijem, dragi amidža.“, složi se Zijad. „Slušaj još hadis Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:'Kada neko od vas zatraži dozvolu za ulazak tri puta, pa mu se ne dozvoli, neka se vrati', tj. ukoliko bi npr. pokucao na vrata tri puta, ili dozivao vlasnika kuće tri puta, pa ti se on ne odazove, na tebi je obaveza da se okreneš i odeš. Naši ispravni prethodnici nisu se ljutili ako im se niko ne bi odazvao ili ako bi im se reklo: 'Vrati se!' Naprotiv, pojedini od njih čak bi to i priželjkivali kako bi postigli nagradu, jer naš Uzvišeni Gospodar, Allah, subhanehu ve te'ala, kaže: '... vi se vratite, bolje vam je ...“, reče amidža Šakir i završi.

Sad je Zijad potpuno bio siguran da nije razumio svog druga kad ga ovaj nije primio u posjetu. Bio je sretan što nije onako kako se on plašio da, ustavi, jeste: Abdullah nije ljut,već je to njegovo pravo.  Zaključujući da je pogriješio, podiže ruke i reče: „Allahu moj, molim Te da mi oprostiš što sam se naljutio na svoga prijatelja Abdullaha.“ Amidža dodade: „Sinčiću, kada bi muslimani ispravno razumijevali svoju vjeru, nikada musliman ne bi zavidio svome bratu muslimanu niti bi ga mrzio!“ „Hvala Allahu Koji nam je podario vjeru islam. Molim Njega Uzvišenog da te nagradi najljepšom nagradom, amidža. Obećavam ti da ću sutra ponovo posjetiti svoga prijatelja Abdullaha i neću se naljutiti ako mi i drugi put kaže: 'Vrati se'.“ – reče Zijad. „Allah te blagoslovio, sinčiću“, dodade amidža.

 

 



Add this page to your favorite Social Bookmarking websites
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP
Share

BUDIMO PRIJATELJI

ZA NAJMLADJE