El-Kasim ibn Muhammed prenosi da je Ai�a, radijallahu anha, postila pri najve?oj vru?ini, i kad su je upitali zbog ?ega to radi, odgovorila je da �eli iskoristiti dane prije svoje smrti. Tako?er neke od �ena ashaba su odabirale najtopliji dan i postile ga govore?i: "Kada ne�to nije skupo, svi bi to kupili", misle?i pri tom da su spremne ?initi ne�to �to samo nekolicina mo�e, bez obzira koliko to te�ko bilo, a to je dokaz uzvi�enih te�nji koje su ove �ene gajile. Ebu Musa el-A�ari je bio u ?amcu i ?uo je nekoga kako poziva: "O putnici, ustanite!" Ponovio je to tri puta, pa je Ebu Musa rekao: "Pa kako da ustanemo? Zar ne vidi� gdje se nalazimo? Kako da ustanemo?" Pa mu je glas odgovorio: "Re?i ?u ti �ta je Allah, d�elle �anuhu, Sebi propisao: ko god o�edni zbog Allaha na vrelom danu, ima pravo kod Allaha da ugasi �e? na Dan pro�ivljenja." Nakon toga Ebu Musa je birao dan koji je bio tako vreo, da se neko mogao kuhati od vru?ine, i postio bi taj dan.

El-Hasan ka�e: "D�ennetska Hurija ?e govoriti Allahovom evliji, koji ?e le�ati na obali rijeke meda u D�ennetu, dodaju?i mu ?a�u najsla?eg pi?a i pitat ?e ga: "Zna� li kada me je Allah u?inio tvojom �enom? Ugledao te je jednoga ljetnog dana dok si bio �edan na podnevnoj �egi i pozvao je Svoje meleke i rekao im: "Pogledajte ovog mog roba. Ostavio je svoju �enu, zadovoljstvo, hranu i pi?e zbog svoje �elje za onim �to sam mu pripremio. Budite svjedoci da sam mu oprostio." I tog dana On ti je oprostio i o�enio te sa mnom."

Kad je Amir bin 'Abd Kajs do�ao iz Basre u �am, Muavija, radijallahu anhu, ga je upitao �ta mu je potrebno. Odbio je da tra�i bilo �ta i samo mu je rekao: " Sve �to mi treba je da vrati� vru?inu Basre da bi mi to post u?inilo malo te�im, jer previ�e je lahko postiti u tvojoj zemlji." I ibn Omer, radijallahu anhu, je po�ao na put s nekim svojim drugovima i sreli su pastira koga su pozvali da jede s njima. On im re?e: "Ja postim." Ibn Omer,  radijallahu anhu, re?e: "Zar posti� po ovoj vru?ini - ?uvaju?i ovce po ovim brdima?" Pastir mu odgovori: "Koristim dane �ivota koji su mi ostali." Ibn Omer, radijallahu anhu, bio je odu�evljen ovim odgovorom i re?e mu: "Mo�e� li nam prodati jednu ovcu? Nahranit ?emo te njenim mesom za iftar i tako?er ?emo je dobro platiti?" Pastir mu re?e: "Ovce nisu moje. Pripadaju mome gazdi." Ibn Omer, radijallahu anhu, mu re?e. "Pa �ta bi tvoj gazda ako bi mu rekao da je ovcu pojeo vuk?" Pastir podi�e prst ka nebu i re?e: "A gdje je Allah?!" Ibn Omer, radijallahu anhu, je uporno ponavljao ovu re?enicu koju je ?uo od pastira i kad je stigao u grad oti�ao je mladi?evom gazdi i otkupio i njega i njegove ovce. Nakon toga je oslobodio mladi?a i poklonio mu sve ovce.

I Ibn Omer, radijallahu anhu, je postio nafile dok se ne bi skoro onesvijestio, ali zbog toga nije prekidao svoj post. Imam Ahmed ibn Hanbel bi postio do iznemoglosti i tad bi poljevao vodom svoje lice. Pitali su ga o postu po posebno vrelim danima i on je odgovorio: "Nema ni�ta lo�e u tome da se nakvasi ru?nik i iscijedi po licu kako bi se se rashladili." I Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, bi se polijevao vodom po glavi kada bi postio. Onima koji zbog Allaha, d�elle �anuhu, budu postili, Allah, d�elle �anuhu, je pripremio posebna vrata  me?u svim d�ennetskim vratima. To su vrata Rejjan, ko god kroz njih pro?e bit ?e napojen; i ko bude napojen kada u?e na ta vrata vi�e nikad o�edniti ne?e. A kad posta?i u?u na ta vrata, ona ?e biti za njima zaklju?ana za one koje poslije do?u i niko osim njih na ta vrata ne?e u?i.

preuzeto sa AKOS.BA